Ustala.

Na obe noge.

Za promenu.

Umila lice.

Oprala zubiće.

Skuvala kaficu.

Niko ne ume kao ja.

Dovoljno jaku i zadovoljavajuće slatku.

Umereno.

Naravno.

Zamišljam želju.

Svaki dan uvek istu.

Na kraju krajeva, samo to nam je preostalo.

Da zamišljamo i izmišljamo.

Optimistično. Zar ne ?

Zagledala sam se.

Ne u zid.

Ne u tačku.

Zagledala sam se u praznu flašu.

Gleda i ona mene.

Ničim izazvana, odlučim da flašu napunim.

Ne vodom.

Ne sokom.

Ne alkoholom.

Uradiću ono što do sada nikada nisam.

Pismo sam ti davno napisala.

Uzimam hartiju.

Zatvaram u flašu.

Stojim na ivici stene.

Ovaj trenutak je isuviše svečan.

Za mene.

Za tebe.

Bacam flašu u reku.

Čekaj je.

Izazvaće ti osećanje neopisivo.

Blago drhtanje, treperenje..

Prepoznaćeš u njemu razne stilske figure.

Veruj u čuda! Ja verujem. Tačno znam o čemu govorim. I tačno znam da nisi ništa  razumeo.

                                                     A možda ipak jesi.

prvaa Odlican

Sta li pise? :*

Tihanaa jaako lijepo ... zaista

a ova pjesma me nekako dok sam citala bas ... bas

Neverevotno! Bravo!

mora da si prethodno weche tu istu flashu ispraznila kad ti na pamet padaju takwe ideje (meni isto alkohol wuche na kreatiwnost)

Prelepo si ovo napisala

Nesvakidasnji osecaj za lepo!. Taman da probudis drugima takve osecaje i da se barem zamisle ako vec nemaju volju za nesto drugo