Nije zamolio.

On ne moli.

On pripada generaciji koja zahteva.

Samo je rekao “Hoću da napiseš blog o meni, onakav, kao o onom liku što radi za Obamu.“

„Hoću“, obećah smejući se.

„Stvarno hoćes?“, upita me ozbiljno.

Odgovor „Ma ne, samo sam se šalila“ nije dolazio u obzir zbog brojnih svedoka tog besmislenog obećanja.


Njega tamo svi poznaju. On je važan deo tog malog sistema. Nije jedan od onih stabilnih, nosećih stubova, više je mali, ukrasni detalj, upadljiv i unikatan. Kritičari otvorenog srca videli bi taj dekor kao genijalnu lucidnost majstora, a oni sa oporom dušom kao nepotrebnu sublimaciju kiča.


Voli da preteruje. Voli da tera mak na konac. Uporno, do apsurda. Pronicljiv je. Oštar. Brz, ali ne i nestrpljiv. Smrtno je ozbiljan kada je komičan. I komičan kada je ozbiljan. Retko je ravnodušan prema bilo čemu. Teško je reći da li je zaista takav, ili je taj crno- beli stav takođe odlika njegovih godina.

Nije površan, mada se trudi da tako deluje. Posmatra. Analizira.

Jednom je u pola reči zaćutao, učinilo mi se da je odlutao negde. Upitah ga gde su mu misli. „Ček’, pratim jednu situaciju, zapravo pratim više situacija, ali sad se u jednoj nešto odvija pa da vidim kako će da se završi“. Nasmejao me je.


Ume i da kreira „situacije“. Priča se da je svojevremeno ceo taj mali sistem pomerio iz cipela svojim nedelima u nizu. Iz ove perspektive ne mogu da sagledam motiv za to. On ima zdrav, iskren i bistar um, nije jedan od prepoznatljivih devijantnih frikova koji svoje frustracije leče uništavajući sve ono čemu se dive, a nisu sposobni da sami stvore. Takvi nisu u njegovom okruženju. Čini mi se da oni izbegavaju njega, a ne on njih. Činjenica da on može, ali neće, ono što oni žele a ne mogu je verovatno prilično frustrirajuća. Njegov evolutivni put u tom sistemu je školski primer eksperimenta „Uticaj ljubavi na razvoj ličnosti“. Oni koji ga vole razmazili su ga do besmisla. Nije mu naškodilo.


Iz dubokih kontemplacija na temu o tome kakvu je modifikaciju doživeo njegov strogi arijevski gen u toplom južnjačkom okruženju probudila me je jednostavna slika… jača od svih reči…

Čudesni su putevi naših spoznaja… užasavam se savetodavaca i držim onoga da savet i vodu treba dati samo onome ko traži. Ipak, deo mene koji ga sasvim nekritički voli, vrištao bi od nedorečenosti kada bih propustila da mu poželim da mu više ni jedan dan u životu ne prodje kao ovaj- uzaludno.

Scena iz Oblaka:

Lood: gipsiiiii jesi citala Icin blog o meni?

gipsy; nisam, gde?

Lood: evo ti link, idi citaj!

... posle 3 min

Lood: gipsiiii, jesi procitala?

gipsy: jesam

Lood: grlj!!!

kljucna rec je "molim"

I da, razmazili smo te totalno i skroz

muuu za loodog mlaTica

moram da priznam da mi se odavno nisu odsekle noge ko sad.............miss li...........eh........podseca me na jedno lepo vreme.........jednog divnog prijatelja, koji mi otkrio postojenje miss li.........osecam njegov miris i tu............u svakom slucaju ovo je tuznija varijante miss li, IceCold.........samo za tebe.........

http://www.youtube.com/watch?v=_aAQ-7QBSH4&feature=PlayList&p=CEDD008EFF40A66F&playnext=1&index=9

Ludjkitj hahaha prozreli su te ))

otju i ja pisem o tebi??  samo to ne a?

neka ste mi zivi i zdravi

Myspace Comments

Moram turim neki komentar tek da ostane u vrhu komentarisanih kako ni blog a naravno ni nase Lood-o ne bi izgubili na popularnosti

Napravismo ga ludim vise no sto jeste ;PP

Hatidza: " ......osecam njegov miris i tu"

Cavali "Sempertine"?