gipsy - Blogovi

Neka mi tu

ook Antiqua">Postoje ljudi sa kojima možeš da tandrljaš ceo bogovetni dan, presipaš iz šupljeg u prazno, ubedjujete se, raspravljate, tvrdite, poričete, trošiš vreme i energiju i na kraju vidiš da trupkaš u mestu. Gde si bio - nigde. Šta si radio - ništa. Bezbroj puta sam sebi rekla ne budi budala, ne umeš ti da ispravljaš krivine. Za ispravljanje krivina moraš da imaš dar, kao recimo Ajsi.

I postoje ljudi sa kojima se potpuno razumeš sa malo reči. Skoro ćuteći. Ima dana kada izmedju "jutar"i "alku" ne razmenite ni jednu jedinu reč, a opet, užasno nedostaju ako se nečim sprečeni ne pojave. Vremenom sasvim spontano izmislite neke fraze koje samo vama nešto znače. "Neka mi tu" je jedan od takvih izraza. "Neka mi tu" znači da je to nešto važno, što treba da imamo na dohvat ruke, nešto što ne treba da se zaboravi i zagubi, nešto zašta moramo da budemo sigurni da će biti sačuvano i što ćemo lako izvući u slučaju potrebe.

Prošlog leta dobih pismo. Nisam mu se nadala, niti ga ocekivala. Zateklo me i ganulo. I podiglo. To pismo je moja mala dragocenost. I zbog sadržaja i zbog autora. Jer ako Ona kaže tako, onda drugačije ne može ni biti.

I zato, neka mi tu...

Znaš, mila, sve je to relativno.
I nauka. I činjenice. Retko je nešto upravo onakvo kakvo se oku prikazuje.
Sa tačke evolucije relativno skoro ljudi su verovali, a nauka je tvrdila, da postoji ivica sveta sa koje možeš da padneš. Jer sasvim je logično, negde tamo na horizontu vidi se jasna linija preloma. Onoga koji se usudio da gleda dalje od oka su spalili na lomači dok je vikao „ipak se okreće“. Toliko o činjenicama. I o logici.

A ti veruješ u svašta, i boli te taj beskičmeni oblik postojanja koji se udružuje u saveze, jer je to jedini održivi mod koji im labava konstrukcija podržava. Nisu to prijateljstva. To je simbioza nemorala, nemoći i ljigavštine.
Prijateljstvo je ono što ćeš izgubiti ako pokušaš da staneš na rep slinavoj hobotnici, da spasiš one koji su ti dragi, iako niko to od tebe ne očekuje i ne traži. Iako te mole da to ne uradiš. Uverena si da si jaka, ali debelo grešiš. Načeće te to grotlo prevara, spletki, ulagivanja i manipulacije. Više nikad nećeš biti ista.
oK, uživaćeš u svojoj prividnoj superiornosti neko vreme. Inače je interesantno posmatrati svoj um u situacijama kad je izbačen iz koloseka. To je ta prva faza. Trenutak kad je đavo vruć. Kad namirišeš nemoć i strah.
Ali, trenutak kad odsečeš prvi pipak je zajeb. Onaj trenutak kad čuješ buku i urlikanje. Kad čuješ „izvini“ koje je rezultat predaje, a ne iskrenog kajanja. Tad nećeš umeti da staneš. Teraćeš do apsurda. Neminovno ćeš se uprljati ljigavim izlučevinama maligne simbioze. Blatnjava slina je njihov trademark, a veštinu da se iz kaljuge izvuče čist još niko nije savladao.
Zato nemoj.

Ti si dobar čovek, ali nemaš ni znanje, ni moć, ni potrebnu distancu, pa ako ćeš iskreno, ni dovoljno snažnu volju da menjaš ono što je duboko zabrazdilo u ponašanje koje ima sve simptome ludila ukrštenog sa žestokim bezobrazlukom.
Ali, znaš, ti svoj život živiš baš onako kako treba, i ako zatvoriš oči dovoljno dugo da ti kroz taj lični mrak prođu sve tvoje želje, planovi i snovi za budućnost videćeš da su karike koje nedostaju samo lako pribavljive sitnice, nešto što će vremenom samo doći ili će postati nebitno, i shvatićeš, ti jesi srećna žena.

U dubini duše, u onom svom mraku, to i oni znaju.
Zato, nemoj.

ook Antiqua">.... da mi je na dohvat ruke, da (se) ne zaboravim, da ga čuvam na dva mesta (u slucaju požara ili poplave) i da ga lako izvučem kada mi zatreba.

pre 13god